Doručak, za uspešan dan! Osim što će vas napuniti potrebnom energijom za predstojeći dan i sačuvati liniju. Dobro izbalansiran doručak poboljšaće vam koncentraciju i memoriju. Doručak je najvažniji obrok u toku dana. Posle 8 sati mirovanja i sna, jutro je idealno vreme da svom telu obezbedite zdravo “gorivo”! Za sve napore i obaveze koje mu kasnije predstoje. Istraživanja pokazuju da su upravo oni koji preskaču doručak u najvećem broju slučajeva, znatno teži od onih koji imaju tu zdravu naviku da ujutru pojedu nešto pre odlaska na posao. Pa zato. Ukoliko zaista želite da svoj metabolizam dovedete u ravnotežu, ne zaboravljajte jutarnji obrok.
Čaj sa limunom za dobro jutro
Svoj metabolizam ćete pokrenuti, ako prvo što uradite ujutru po ustajanju popijete šolju biljnog čaja sa nekoliko kapi limuna.
Jutarnja energija
Pošto vam je u ranim jutarnjim satima stomak najjači, a organizam prilagođen da samo tada može dobro da vari, na trpezi treba da se nađu masti, belančevine i spori ugljleni hidrati (žitarice).
Ujutru je najveća proizvodnja enzima koji učestvuju u metabolisanju masnih namirnica (lipaze). Od produkata u metabolisanju tih masti, kasnije se noću, u toku sna stvaraju novi i zaceljuju oštećeni zidovi ćelija.
Jutarnji sati su rezervisani za proizvodnju takozvanog endogenog holesterola u jetri. Neophodnog za sintezu hormona i vitamina rastvorljivih u mastima za mnoge metaboličke i zaštitne funkcije. Masnoće u jutarnjem obroku pomažu da se sintetiše kvalitetan(dobar) holesterol. S druge strane. Ako duže vreme ne unosite masnoće životinjskog porekla, povećava se produkcija lipoproteina niske gustine. Odnosno lošeg holesterola. Umesto da zaštiti i obnovi ćelije organizma, loš holesterol, učestvuje u mnogim zapaljenskim procesima. Uzrokuje brojna oboljenja i podložan je oksidaciji slobodnim radikalima.
Isto tako, ujutru je značajna sekrecija enzima koji metabolišu unete belančevine, pa je i iskoristljivost proteina dobra. To znači da za doručak možete jesti jaja, sireve, šunke i slično.
Ujutru je, takođe, sekrecija hormona insulina najviša. Njegovo veliko lučenje korelira sa velikim lučenjem kortizola – hormona budnosti. Svojom aktivnošću, kortizol, dodatno utiče na povećanje vrednosti šećera u krvi. Oba ova hormona iscrpljuju pankreas ukoliko ujutru pojedete brzovareće šećere koji podrazumevaju voće i namirnice u čijem se zastavu nalaze veštački zaslađivači.
Prema najnovijim saznanjima iz prakse. Doručak bi trebao da bude najkasnije do 10h i da traje tridesetak minuta. Ukoliko osetite glad u prepodnevnim časovima, posle obilnog doručka, preispitajte šta ste pojeli za jutarnji obrok. Dobar odabir namirnica za doručak može da zasiti čoveka i više od 6 sati.
Kada znate da nećete biti u mogućnosti da jedete do kasnih popodnevnih sati. Sasvim je prihvatljivo da ponovite unos hrane. Sličan doručku, ne kasnije od 13h. Ovo isključivo važi ukoliko vam je procenat masnoća u telu blizu idealnog.
Tako, na primer. Ukoliko ste za doručak pojeli tost sa puterom i ćurećim prsima ili slično, plus kiselo mleko, takav obrok možete ponoviti do 13 časova. Ali bez kombinacije hleba i jakih proteina. Znači možete pojesti tost sa puterom i kiselim mlekom, ili samo šunku (pileća prsa, pečenica) sa svežom paprikom, krastavcem i slično. Ili proja sa sirom i kiselo mleko. Ukoliko postoji veći procenat masnoća u telu, poželjan je unos samo proteina i povrća. Nema hleba, kiselog mleka ili proje.
Izvor: “Hrono ishrana za početnike”, dr Ana Gifing